Moj mali svet

Znate ono kad sebi i svetu, svakog 31. decembra obecate kako ćete naredne godine biti mnogo bolji? Bolji student, prijatelj, brat, sestra ili roditelj. Da ćete biti bolji prema svima, a i prema sebi. Da ćete češće vežbati, učiti, naći neki hobi, i moje omiljeno, zdravije jesti.Volim taj dan. To je dan važnih odluka, kada svi duboko veruju u sebe da mogu da ispune svaki zadatak koji sami sebi zadaju. 

Jedna sam od onih ljudi koji svakog 31. decembra obećaju sebi da će se sutra (neću reći ujutru,jer sunce uglavnom već zadje) probuditi kao potpuno nova osoba. Uz ono redovno "Još večeras jedem kao svinja,a od sutra sam na strogoj dijeti". Da,pričam o tom danu i tim odlukama. To je dan kada je optimizam svetske populacije na neobično visokom nivou i svi su nekako srećni i zadovoljni. Na žalost, to i jeste samo taj dan. Iz ličnog iskustva znam da poslednjih pet od deset stavki na tom spisku budu zaboravljene još tokom prve nedelje Nove godine. Već sledećeg jutra budimo se i umesto da iskočimo iz kreveta i odemo na trčanje oko obližnjeg parka, ugasimo alarm i okrenemo se na drugu stanu. Odluka o zdravoj ishrani pada u vodu onoga trenutka kada vam majka dodje sa ostatkom novogodišnje trpeze i natera vas da u organizam unesete pet puta više hrane nego što ste spremni da priznate. Ali, ruska salata i pečenje se ne mogu baciti. Tu je i ona odluka da više nećete da psujete, moja omiljena. A ona....pa ona propada onog trenutka kad se probudite posle novogodišnje žurke i ispustite ono prvo, novogodišnje "Au jebote" kad se pogledate u ogledalo. Svake godine, ista priča, bez izuzetaka. Pošto su te stavke već dodirnule morsko dno, svim snagama ste spremni da se potrudite da one preostale ispunite do kraja. Na redu je obećanje da ćete biti bolji u svom poslu ili školi. Da li moram o tome da pišem? Još nisam upoznala osobu koja je drugog januara uzela udžbenik u ruke. Ako je vidite, javite mi. Tu je još niz odluka koje, jedna za drugom, dan za danom, polako bivaju precrtane sa spiska. Nažalost, uglavnom kao neuspešne.

Moja novogodišnja odluka je, pored one uobičajene "SMRŠAJ" da  budem bolja osoba. Bolji prijatelj, bolja sestra, ćerka,a pre svega i ono najvažnije-osoba. Možda zvuči kao kliše, ali volela bih da na kraju ove godine mogu da kažem da sam se zaista promenila. Na bolje.

Eto,to sam želela da podelim sa vama, jer smatram da je to jedna od onih težih. Jedna koja se ne može precrtati posle samo par dana i onako, bezosećajno, ostaviti za sledeću godinu. Šta ste vi odlučili da promenite u svom životu?

Ovo je jedan od onih blogova koje će mnogi isključiti posle prve rečenice, ali ja moram ovo da izbacim iz sebe, makar bila jedina koja će ovo ikada pročitati. Ako ste posle ove uvodne rečenice još uvek tu, i čitate, želim da vam se zahvalim na prilici koju mi pružate. Sada, kada sam završila taj maleni oskarovski govor, mogu konačno da predjem na stvar.
Muškarci. Mladi, stari, karijeristi, gejmeri, filozofi, sportisti ili pak umetničke duše. Neću reći da su svi isti, jer naravno da nisu, ali imaju jednu stvar koja im je svima zajednička (pored one očigledne, naravno). Svi oni, bez obzira ko su i odakle su, predstavljaju jednu veliku misteriju. Ni jedna zena ne može da kaže da u životu nije barem jedanput bila upetljana u nekakvu priču sa jednim misterioznim čovekom. Možda je on bio misterija samo za nju, ali to ne umanjuje njegovu zagonetnost. Meni se nekako dešava da se uvek upletem u priču sa upravo takvim primerom muškog roda. Uvek su tu pomešani signali i nikada niste sigurni na čemu ste. Tu svoju neverovatnu sudbinu volim da dopunjujem onim "Barem mi nikada nije dosadno u životu" u koje ni sama više ne verujem. Ponekad gledam svoje prijateljice i njihove ljubavne živote, duboko im zavideći što su sa svojim partnerom od samog početka znale kako,šta i koliko. Kod mene to nikada nije bilo tako. Slobodno me shvatite bukvalno kad kazem NIKADA.

Ne bih da iznosim ni jednu pojedinačnu priču ovde, jer kakve sam sreće, upravo bi je ta osoba pročitala i to bi donelo još jednu komplikaciju u moj već dovoljno komplikovan ljubavni život. Sa ovoliko iskustva koje imam (nemojte me razumeti pogrešno, nije to sad neki trocifreni broj) , mogu vam reći da muškarci nikada ne postaju lakši za razumevanje. Nekako, sa godinama, to postaje sve uvrnutije i misterioznije, umesto da se pojednostavi. Naravno, postoje razne vrste tumačenja muškog ponašanja, mada ne treba ih uvek uzimati kao istinu, jer i mi žene same znamo koliko oni "Razumite ženu kroz njene poglede" članci nisu tačni. Čast izuzecima, naravno. Kroz godine sam nekako naučila da ni jedan nejasan znak ne uzimam odmah kao iskljucivo pozitivan ili iskljucivo negativan, jer je on upravo samo to što i jeste, nejasan. Ne mogu da vam opišem koliko puta u životu su mi drugarice tumačile poteze mojih muškaraca na odredjen način, da bi se na kraju ispostavilo da je on mislio upravo ono suprotno.

Zbog toga, sada i ovde, pišem ovaj članak, kukajući nad svojim ljubavnim životom, što barem malo ne liči na neku tipičnu američku ljubavnu komediju. No, ostaviću vas ovde, da se ovo ne bi pretvorilo u razgovor nalik onom koji u 3 ujutru, pod blagim uticajem alkohola, vodite sa svojom najbližom prijateljicom. Mogu samo da vam kažem i da se nadam da ću sama to poštovati - Držite se!